Neurorehabilitacija
pomoću robota

Robotikom do pokreta

 

Vratimo pokret bez bola

Neuroplastičnost i nove terapijske mogućnosti

Neurorobotika je multidisciplinarna oblast poslednje dekade koja povezuje znanje iz oblasti neuronauka, inženjeringa i kompjuterskih nauka.

Moždanu koru čine nervne ćelije koje su veoma dobro povezane. Pokret započinje u mozgu. Motorni neuroni u mozgu koji su odgovorni za pokret i motoriku šalju impulse u alfa-moto neurone i kičmene moždine koja dalje šalje impulse do mišića. Pokret nije samo pomeranje određenih delova tela iz jednog u drugi položaj, već je kompleksna motorika aktivnosti usmerena prema određenom ciljlu. Napretkom tehnologije u oblasti neurofiziologije zaključeno je da mozak ima svojstvo plastičnosti. Nakon oštećenja mozga potrebne su informacije sa periferije koje će kroz plastičnost mozga omogućiti normalan funkcionalno pokret. Osnovna osobina nervnog tkiva je mogućnost prilagođavanja na novonastale uslove što predstavlja osnovu za učenje. Strukturalno neuroplastičnost čine brojni aksoni i dencriti, sinapse i neuroni. Međusobno oni čine neuronsku mrežu koja se može reorganizovati zavisno od nadražaja. Neuroplastičnost znači sposobnost mozga da se stalno menja na zahtev okoline i to do kraja života. Drugim rečima, neuroplastičnost znači ne postoji nemoguće.

Koncept neuroplastičnosti je rekativno nov. Teza da se oštećena ćelija mozga ne može oporaviti je, danas, prevaziđena. neuroni se mogu obnoviti, a uništenu funkciju nekog dela mozga može preuzeti druga grupa neurona stvaranjem novih sinapsi između njih.
Neuroanatomska plastičnost predstavlja stvaranje novih neuronskih puteva i veza u oštećenim delovima mozga, što se u neurorehabilitaciji postiže ponavljanjem pokreta oštećenih ekstremiteta pomoću robotike. Na aprimer, kod moždanog udara dolazi do oštećenja motornog korteksa, ali ponavljanjem pokreta dolazi do aktivacije drugih delova tog korteksa koji pre moždanog udara nisu imali udela u kretanju pacijenta. Za vreme neurorehabilitacije pomoću robota, pacijenti dobijaju određeni zadatak u vidu ponavljanja pokreta i na taj način aktiviraju druge delove motornog korteksa, kao i stvaranje novih sinapsi između neurona. najbolji oporavak funkcije je u prva tri meseca nakon moždanog udara.

Neuromedic je prvi i jedini centar za neurorehabilitaciju koji nudi interdisciplinarni pristup, inovativne i personalne visokokvalitetne tretmane poslednje generacije za pacijente kod kojih postoji neurološki deficit posle moždanog udara, kod pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza multiple skleroze, povreda mozga, oštećenja kičmene moždine, cerebralne paralize i drugih neuroloških oboljenja.

Mi verujemo u medicinske inovacije, radimo sa najsavremenijom tehnologijom poslednje generacije kao što su „movement sensors, virtual reality games and robotics“ i stalno implementiramo nove terapijske mogućnosti.

Koristimo samo tretmane koji su bazirani na neuronaučnim dokazima, kliničkim istraživanjima i iskustvima eksperata.

Merimo napredak i uspeh tretmana, vodimo računa o pacijentovom okruženju, prijatnom ambijentu, ljubaznom i visoko edukovanom timu.

Naš cilj je da pružimo pun potencijal neurorehabilitacije i primenimo kod pacijenata sa neurološkim deficitom terapiju što je pre moguće!

Nove terapijske procedure robotskim aparatima, uporna i dugotrajna rehabilitacija omogućava brz oporavak posle oštećenja mozga.

Rezultati neurorehabilitacije zavise od motivacije!

Svaki program rehabilitacije je dugo putovanje, ali pacijenti moraju biti uporni i iskoristiti svoj maksimalni potencijal i ostvariti svoje ciljeve, mnogo brže ukoliko su motivisani.

Mi pružamo veliku podršku pacijentima i omogućavamo im povratnu informaciju u vezi njihovog napretka i kreiramo vrlo zabavnu i prijatnu atmosferu.

Međutim, mi uvek stavljamo napredak pacijenata na prvom mestu, čak i kada je to teško za njih i kada gube nadu i motivaciju, maksimalno se posvećujemo da svoj fokus vrate na svoj dugoročni cilj, a to je napredak!

Individualni koncept neurorehabilitacije za Vas!

Najbolji rezultati su postignuti zahvaljujući visoko edukovanom timu, zato mi svakog dana razmenjujemo iskustva, održavamo sastanke i pratimo najsavremenija medicinska dostignuća iz oblasti neurologije i neurorehabilitacije.

Najbolji tim za najbolje rezultate.

Neurorehabilitacija nakon moždanog udara bazirana na poslednjim istraživanjima

Neurološki pacijenti kod kojih se primenjuje robotska neurorehabilitacija:

moždani udar,

multipla skleroza,

Parkinsonova bolest,

mišićne distrofije

amiotrofična lateralna skleroza,

spinalna mišićna atrofija,

primarna lateralna skleroza,

različite forme bolesti motornog neurona,

rayzličite forme miopatija

stečene i nasledne neuropatije,

stanje nakon AIDP (Guillain-Barre sindroma),

celebralna paraliza,

demence,

povrede plexus brachialisa plexus lumbosacralisa,

povrede kičmene moždine (paraplegije i parapareze),

tumori mozga i kičmene moždine kod kojih postoji neurološki deficit,

stanja nakon meningitisa ili encefalitisa kod kojih porstoji neurološki deficit.




robotska rehabilitacija se primenjuje kod neuroloških i ortopedksih pacijenata usled oštećenja mozga i kičmene moždine

Proces neurorehabilitacije:

1. Timski pregled neurologa i fizijatra

Pre primljene terapije od strane neurologa uzima se anamneza, vrši se uvid u medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju i nakon toga neurološki pregled i pregled fizijatra.

2. Plan neurorehabilitacije

Nakon određivanja stepena oštećenja motorike pomoću neurološkog pregleda i primene neuroloških skala, stručni tim u sastavu nerologa i fizijatra određuje za svakog pacijenta personalni plan neurorehabilitacije.

3. Sprovođenje neurorehabilitacije

Neurorehabilitacija se sprovodi pomoću specijalizovanih robotskih uređaja pod nadzorom neurologa, fizijatra i strukovnih fizioterapeuta. Pored neurorehabilitacije kod pojedinih pacijenata primenjuje se u kombinaciji i konvencionalna fizikalna terapija. Terapija se sprovodi u kontinuitetu svakdonevno, što zavisi od stepena oštećenja i neurološkog deficita. Terapija treba biti svakodnevna sa čestim ponavljanjima sa pravilnim pauzama između vežbanja i odmora. Terapija je jako izazovna i motivišuća za pacijenta, naročito informacija o napretku koji se prati pomoću skala na uređaju. Zatim se vrši komparacija nalaza koji je pacijent imao pre početka terapije i dve nedelje nakon terapije, što pokazuje samom pacijentu, lekaru i terapeutu napredak i efikasnost terapije u smislu boljeg pokreta i bolje kordinacije.

4. Plan neurorehabilitacije

Analiziraju se postignuti rezultati pomoću skala, kontinuirano se mere rezultati rada i napretka procesa rehabilitacije.