Bolesti kičmenog stuba

Na kičmeni stub pripojeno je 140 mišića koji su svakodnevno izloženi velikom radu. Ukoliko mišićni balans nije ujednačen u dužini i snazi, njihovo naprezanje, kod iznenadnog okretanja trupa, naglog savijanja, mogu izazvati napetost, čija je posledica jak bolni grč, izmeštanje fasetnog zgloba ili čak može dovesti do diskus hernie. Snaga mišića koji drže naše telo je veoma bitna i ona utiče na naše držanje, našu posturu. Loše držanje je jedan od najvažnijih razloga nastanka bola u leđima, prevashodno bola u krstima.

Između kičmenih pršljenova nalaze se diskusi, elastični nosači težine koji obezbeđuju pokret u svim pravcima. Diskusi su mekani, mogu se rastezati, amortizovati i ublažiti opterećenje. Međutim, i ti pritisci bi i dalje bili veliki da mišići koji ne samo što kičmi pomažu u kretanju, već svojom napetošću, tonusom umanjuju opterećenje kičme. Diskusi su smešteni između pršljenskih tela, oni amortizuju pokrete kičme, i zovemo ih još i vodenim jastucima zbog velikog procenta vode. Zaštitu im daju ligamenti koji su postavljeni sa strane.

Bez diskusa koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje. Diskus se sastoji iz unutrašnjeg mekanog dela (nucleus pulposus) i spoljašnjeg fibroznog prstena (annulus fibrozus). Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre u mekanom, a zatim i fibroznom delu prstena. Diskus gubi visoki sadržaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, gubi elastičnost. Sve ovo dovodi do promena, dolazi do sekvestracije, cepanja i promena u nukleusu, fibrozni prsten postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doci do stvaranja izbočine ili protruzije diskusa što znači da je jezgro diskusa u procesu istiskivanja iz svog ležišta, tj. da je reč o bubrenju prstena koje može pritisnuti okolne strukture. Može se zatim desiti prolaps diska, znači da se jezgro diska deformisalo i probilo prsten, iskliznulo iz svoje lože. I najteži stepen oštecenja je ekstruzija, znaci da je jezgro diskusa izašlo, te da se dobrim delom svoje mase nalazi u kicmenom kanalu gde se bori za prostor sa ligamentima, živcima i krvnim sudovima.

Diskus rano stari, degenerativni proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće ubrzati. Na ranu pojavu degenerativnih promena naše kičme utiču loše držanje, urođene ili stečene anomalije, deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete statiku kičme. Gojaznost takođe, jer trbušni mider trupa amortizuje oko 30% opterećenja kičme. Dugo sedenje, rad sa glavom u prinudnom položaju, ne prija našim diskusima, kako u krsnom tako i u vratnom delu kičme. Višesatni rad na računaru, nekvalitetan noćni odmor, podizanje teškog tereta, sedenje duže vremena u jednom položaju mogu biti veliko opterećenje naše kičme. A diskus hernia kao bolest kičme može se desiti na bilo kom nivou kičme.

Medutim, postoje predilekciona mesta gde ove promene najcešće očekujemo. Diskus hernija je najcešća u lumbalnom delu kičme u nivou segmenata L4/L5 i L5/S1, jer ova dva poslednja segmeta trpe najveći kako statički tako i dinamički pritisak, a u vratnom delu kičme C5/C6 I C6/C7, na delu kičme gde vratna prelazi u grudni deo kičme gde je dinamicki najopterećenija. Diskus hernija u grudnom delu kičme je retka.

Spinalni diskovi zahtevaju stalno snabdevanje svežim kiseonikom i hranljivim materijama difuzijom kako bi ostali zdravi. Oni to dobijaju ukoliko postoji normalan pokret i mišićna snaga u kičmi. Pri pokretu disk ”uvlači” tečnost punu kiseonika i hranljivih materija, a izbacuje štetne materije. Taj proces difuzije (usisavanja) tečnosti je u velikoj meri određen unutrašnjim pritiskom diska. Taj mehanizam difuzije radi dobro dok diskovi nisu oštećeni, a pokretljivost kičme je normalna. Ali kad se disk ošteti, njegova sposobnost za održavanjem hidratacije nestaje, on postaje suv, lomljiv i degeneriše, što dovodi do hroničnog bolnog sindroma.