Šta je dekompresiona terapija kičme?
Dekompresiona terapija kičme, iako je poznata više decenija unazad, nedostajala joj je adekvatna tehnika koja bi je učinila široko dostupnom u medicinskoj praksi, sve do poslednjih godina. Zahvaljujući napretku kompjuterizovane tehnologije i stručnosti našeg tima, dekompresiona terapija kičme sada se primenjuje uspešno u lečenju različitih oboljenja kičmenog stuba, s posebnim naglaskom na diskus herniju.
Naša dugogodišnja iskustva, kao i rezultati sličnih centara u Americi i Evropi, jasno ukazuju na visok procenat pozitivnih ishoda kod mladih pacijenata sa problemima diskus hernije u vratnom ili donjem-lumbalnom delu kičme. Poslednjih godina, istraživanja su potvrdila ono što naš tim već zna – dekompresiona terapija kičme može dovesti do izlečenja kod velikog broja pacijenata, sa impresivnim procentima uspešnosti koji se kreću između 86% i čak 100%.
Ovaj inovativni tretman funkcioniše uz pomoć vakuuma koji poboljšava cirkulaciju oko diska i efikasno leči upalne procese, pružajući pacijentima olakšanje i bolju kvalitetu života.
Mehanizam dejstva dekompresione terapije kičme kod lečenja diskus hernije
Putem cikličnih faza distrakcije i relaksacije, spinalni disk može biti izolovan i izložen negativnom pritisku izazivajući time efekat vakuma unutar diska. Vakum postiže dve stvari. S mehaničkog gledišta, ispupčenje koje je nastalo izvan normalnih granica diska može biti povučeno unutar diska putem vakuma stvorenog unutar tog diska. Takode vakum povećava krvni protok i tako sekundarno stimuliše oporavak. To dovodi do redukcije bola i regeneracije oštećenog dela kičme. Oslobađanje bola se, takođe, postiže neurološkim putem zbog istezanja receptora u mekom tkivu i zbog distrakcije zglobova. Zbog distrakcije i pozicioniranja dolazi do dekompresije spinalnih diskova i fasetnih zglobova.
Dekompresijom se može postići razmicanje apofiznih zglobova, smanjenje protruzije diskusa, istezanje mekog tkiva, relaksacija paravertebralne muskulature, pokretljivost zglobova. Distrakcijom apofiznih zglobova se smanjuje pritisak na zglobne površine, proširuju se međupršljenski otvori, tako da se smanjuje uklještenje i iritacija korenova kičmenih živaca i krvnih sudova i smanjuje bol.
Vertebralna dekompresija stimuliše relaksaciju paravertebralne muskulature. Izvodi se u ležećem položaju na leđima ili stomaku, različite dužine trajanja, intervala relaksacije, vučne sile. Pri intermitentnoj dekompresiji dolazi do istezanja mišica, ligamenata i fibroelastičnog tkiva što dovodi do smanjenja pritiska na nerve i krvne sudove a samim tim i do poboljšanja vaskularizacije i do povlačenja edema (otoka) do koga dovodi protruzija diskusa (mehanička upala). Pri dekompresiji, stvara se ,,mali“ negativan pritisak koji aspiracionim mehanizmima uzice na repoziciju prolabiranog nukleus pulpozusa. Takođe, spinalna dekompresija pomaže oštećenom diskusu da dobije hranljive materije iz krvotoka stavljanjem tela u odvedeni položaj na određenom spinalnom segmentu i “pumpanjem” diska – što kičmeni pršljenovi inače i rade disku kada je sve u normalnom stanju. To “pumpanje” diska dovodi do izlaska toksina i omogućavaju hranljivim materijama da iz kapilara uđu u disk.
Ovakav princip delovanja smanjuje bol i omogućava lečenje diskus hernije bez operacije.
Kada se primenjuje dekompresiona terapija kičme?
- Diskus hernia,
- bulging diskusa-bubrenje diskusa,
- degeneracija diskusa,
- polidiskopatija,
- bol nakon operacije diskusa,
- povreda kičme,
- spondiloza i spondilartoza,
- facet sindrom,
- lumbalni i cervikalni hronični bolni sindrom,
- glavobolja,
- vrtoglavica
- spondilolisteza I stepena
- cervikalna mijelopatija uzrokovana diskusom
Kako izgleda tok dekompresione terapije kičme?
Prvi korak jeste neurološki pregled koji se obavlja u poliklinici NEUROMEDIC. Nakon neurološkog pregleda određuju se, po potrebi, i druga dopunska snimanja (EMNG, MR kičme, Evocirani potencijali, konsultacije drugih članova tima, medikamentozna terapija).
Po završetku svih potrebnih ispitivanja, neurolog određuje program i protokol dekompresije za svakog pacijenta posebno.
Prema stanju pacijenta neurolog indikuje i primenu specijalnog lasera visoke snage HPHS sa određenim fazama i određenim protokolom koji je komplementaran sa dekompresijom.
Pacijent udobno leži na specijalnom krevetu, fiksiran specijalnim kaiševima preko grudnog koša i struka. Priključen je na aparat sa određenim kompjuterskim programom koji vuče kičmeni stub određenom jačinom sile.
Trajanje tretmana je od do 30 do 60 minuta. Dužinu tretmana određuje neurolog. Terapija je bezbolna, komforna, bez rizika.
Potrebno je 12 terapija koje se sprovode od ponedeljka do subote, a dalji protokol lečenja određuje neurolog u zavisnosti od stanja pacijenta.
Detaljnije se o bolestima kičmenog stuba možete upoznati u našem tekstu “Bolesti kičmenog stuba“.
0641432066