Šta je neurorehabilitacija pomoću robota?
Neurorobotika je multidisciplinarna oblast poslednje dekade koja povezuje znanje iz oblasti neuronauka, inženjeringa i kompjuterskih nauka.
Proces neurorehabilitacije:
1. Timski pregled neurologa i fizijatra
Pre primljene terapije od strane neurologa uzima se anamneza, vrši se uvid u medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju i nakon toga neurološki pregled i pregled fizijatra.
2. Plan neurorehabilitacije
Nakon određivanja stepena oštećenja motorike pomoću neurološkog pregleda i primene neuroloških skala, stručni tim u sastavu neurologa i fizijatra određuje za svakog pacijenta personalni plan neurorehabilitacije.
3. Sprovođenje neurorehabilitacije
Neurorehabilitacija se sprovodi pomoću specijalizovanih robotskih uređaja pod nadzorom neurologa, fizijatra i strukovnih fizioterapeuta. Pored neurorehabilitacije kod pojedinih pacijenata primenjuje se u kombinaciji i konvencionalna fizikalna terapija. Terapija se sprovodi u kontinuitetu svakodnevno, što zavisi od stepena oštećenja i neurološkog deficita. Terapija treba biti svakodnevna sa čestim ponavljanjima sa pravilnim pauzama između vežbanja i odmora. Terapija je jako izazovna i motivišuća za pacijenta, naročito informacija o napretku koji se prati pomoću skala na uređaju. Zatim se vrši komparacija nalaza koji je pacijent imao pre početka terapije i dve nedelje nakon terapije, što pokazuje samom pacijentu, lekaru i terapeutu napredak i efikasnost terapije u smislu boljeg pokreta i bolje koordinacije.
4. Rezultati neurorehabilitacije
Analiziraju se postignuti rezultati pomoću skala, kontinuirano se mere rezultati rada i napretka procesa rehabilitacije.
Šta je neuroplastičnost?
Neuroplastičnost znači sposobnost mozga da se stalno menja na zahtev okoline i to do kraja života.
Moždanu koru čine nervne ćelije koje su veoma dobro povezane. Pokret započinje u mozgu. Motorni neuroni u mozgu koji su odgovorni za pokret i motoriku šalju impulse u alfa-moto neurone i kičmene moždine koja dalje šalje impulse do mišića. Pokret nije samo pomeranje određenih delova tela iz jednog u drugi položaj, već je kompleksna motorika usmerena prema određenom cilju. Napretkom tehnologije u oblasti neurofiziologije zaključeno je da mozak ima svojstvo plastičnosti. Nakon oštećenja mozga potrebne su informacije sa periferije koje će kroz plastičnost mozga omogućiti normalan funkcionalni pokret Osnovna osobina nervnog tkiva je mogućnost prilagođavanja na novonastale uslove što predstavlja osnovu za učenje. Strukturalno neuroplastičnost čine brojni aksoni i dendriti sinapse i neuroni. Međusobno oni čine neuronsku mrežu koja se može reorganizovati zavisno od nadražaja. Drugim rečima, neuroplastičnost znači da NE POSTOJI NEMOGUĆE.
Koncept neuroplastičnosti je relativno nov. Teza da se oštećena ćelija mozga ne može oporaviti je, danas, prevaziđena. Neuroni se mogu obnoviti, a uništenu funkciju nekog dela mozga može preuzeti druga grupa neurona stvaranjem novih sinapsi između njih.
Neuroanatomska plastičnost predstavlja stvaranje novih neuronskih puteva i veza u oštećenim delovima mozga, što se u neurorehabilitaciji postiže ponavljanjem pokreta oštećenih ekstremiteta pomoću robotike. Na primer, kod moždanog udara dolazi do oštećenja motornog korteksa, ali ponavljanjem pokreta dolazi do aktivacije drugih delova tog korteksa koji pre moždanog udara nisu imali udela u kretanju pacijenta. Za vreme neurorehabilitacije pomoću robota, pacijenti dobijaju određeni zadatak u vidu ponavljanja pokreta i na taj način aktiviraju druge delove motornog korteksa, kao i stvaranje novih sinapsi između neurona. Najbolji oporavak funkcije je u prva tri meseca nakon moždanog udara.
Kada se primenjuje robotska neurorehabilitacija?
Neurološki pacijenti kod kojih se primenjuje robotska neurorehabilitacija:
- moždani udar
- multipla skleroza,
- Parkinsonova bolest,
- mišićne distrofije,
- amiotrofična lateralna skleroza,
- spinalna mišićna atrofija,
- primarna lateralna skleroza,
- različite forme bolesti motornog neurona,
- različite forme miopatija
- stečene i nasledne neuropatije,
- stanje nakon AIDP (Guillain-Barre sindroma),
- celebralna paraliza,
- demencija,
- povrede plexus brachialisa plexus lumbosacralisa,
- povrede kičmene moždine (paraplegije i parapareze),
- tumori mozga i kičmene moždine kod kojih postoji neurološki deficit,
- stanja nakon meningitisa ili encefalitisa kod kojih postoji neurološki deficit.
Robotska neurorehabilitacija i Neuromedic
Mi verujemo u medicinske inovacije, radimo sa najsavremenijom tehnologijom poslednje generacije kao što su „movement sensors, virtual reality games and robotics“ i stalno implementiramo nove terapijske mogućnosti.
Koristimo samo tretmane koji su bazirani na neuronaučnim dokazima, kliničkim istraživanjima i iskustvima eksperata.
Merimo napredak i uspeh tretmana, vodimo računa o pacijentovom okruženju, prijatnom ambijentu, ljubaznom i visoko edukovanom timu.
Naš cilj je da pružimo pun potencijal neurorehabilitacije i primenimo kod pacijenata sa neurološkim deficitom terapiju što je pre moguće!
Nove terapijske procedure robotskim aparatima, uporna i dugotrajna rehabilitacija omogućava brz oporavak posle oštećenja mozga.
Rezultati neurorehabilitacije zavise od motivacije!
Mi pružamo veliku podršku pacijentima i omogućavamo im povratnu informaciju u vezi njihovog napretka i kreiramo vrlo zabavnu i prijatnu atmosferu.
Svaki program rehabilitacije je dugo putovanje, ali pacijenti moraju biti uporni i iskoristiti svoj maksimalni potencijal i ostvariti svoje ciljeve, mnogo brže ukoliko su motivisani.
Međutim, mi uvek stavljamo napredak pacijenata na prvo mesto, čak i kada je to teško za njih i kada gube nadu i motivaciju, maksimalno se posvećujemo da svoj fokus vrate na svoj dugoročni cilj, a to je napredak!
Individualni koncept neurorehabilitacije za Vas!
Najbolji rezultati su postignuti zahvaljujući visoko edukovanom timu, zato mi svakog dana razmenjujemo iskustva, održavamo sastanke i pratimo najsavremenija medicinska dostignuća iz oblasti neurologije i neurorehabilitacije.
Najbolji tim za najbolje rezultate.
0641432066